Kula Nenadovića

Na brežuljku Kličevcu, severno od Valjeva, podigao je 1813. godine vojvoda Jakov Nenadović veliku kamenu kulu koja dominira okolinom. Među starim zgradama u Valjevu očuvani su i konaci pojedinih knezova i drugih znamenitih Valjevaca.

U predvorju zgrade stare gimnazije nalaze se biste Alekse Nenadovića i Ilije Birčanina, podignute 1954. godine prilikom proslave 150godišnjice prvog srpskog ustanka. Godine 1946. u gradu je podignuta kosturnica narodnih heroja poginulih u narodnooslobodilačkom ratu, dok je na Krušiku groblje u kome je sahranjeno 270 partizanskih boraca streljanih od okupatora 1941. godine.

U pojedinim ulicama i u pojedinim delovima Valjeva nalaze se spomen-biste istaknutih boraca i heroja narodnooslobodilačkog rata i spomen-ploče. Neizostavno treba posetiti kuću u ulici kneza Jovice u kojoj je održan sastanak i doneta odluka o formiranju Valjevskog partizanskog odreda. U okolini Valjeva ima i nekoliko starih manastira i drugih zanimljivih spomenika.

Etimologija imena

Valjarice (Valjavica) drveni objekat, sa mehanizmom sa pogonom na vodu za valjanje vunene tkanine i izrade sukna. po narodnoj legendi Valjevo je dobilo ime po valjaricama koje su u većem broju postojali duž Kolubare i Gradca.

Tokom svih ovih vremena u valjevskoj su kotlini postojala naselja, ali pošto su obavljana samo sondažna arheološka istraživanja, i to na vrlo malim površinama, teško je nešto konkretnije reći o njihovom karakteru i prostoru koji su zauzimala u odnosu na današnje gradsko jezgro kao i o kontinuitetu postojanja i o eventualnim starim imenima. Najstariji do sada poznati spomen Valjeva pod tim imenom je, na osnovu jednog dokumenta iz Dubrovačkog arhiva, iz 1393. godine. O poreklu tog imena još nema pouzdanih istorijskih podataka. Postoji više narodnih legendi koje imaju različite priče o nastanku imena Valjevo. Po jednoj Valjevo je dobilo ime po „valjaricama“ kojih je bilo duž obala Kolubare. Druga opet ime Valjevo vezuje za dobru, „valjanu“, zemlju u valjevskoj kotlini. Po trećoj legendi Valjevo je svoje ime dobilo po grupi umornih izbeglica, koji su se, bežeći pred Turcima skotrljali, „svaljali“, s okolnih planina u kotlinu.

Pored narodne tradicije, i filologija je dala više hipoteza o postanku ovog imena. Po jednoj, reč Valjevo je nastala od stare latinske riječi „valis“ (lat. vallis) što znači dolina. Po drugoj, od reči „val“, zbog reke koja je pri bujicama plavila kotlinu. Postoji i hipoteza po kojoj Valjevo potiče od iskvarenog oblika imena rane srednjovekovne tvrđave, čije su postojanje, negde na Balkanu, pod imenom „Balba“, zabeležili vizantijski istorijski izvori.

Od svih tumačenja naučno je najutemeljenije ono prema kojemu reč Valjevo predstavlja prisvojni pridev starog slovenskog imena „Valj“. Time bi Valjevo označavalo posed, odnosno vlasništvo izvesnog Valja. Ova hipoteza ima i svoje potvrde u jednoj od narodnih legendi koja spominje postojanje nekog Valja, koji je bio vlasnik prve kafane podignute na području današnjeg grada, kao i u postojanju prezimena Valjević.

Kako do Valjeva?

Ako se uputite ka jugu Evrope, i u zapadnom delu Srbije, dođete u tačku gde se ukrštaju 44 stepena i 16 minuta severne geografske širine i 19 stepeni i 53 minuta istočne geografske dužine Vi ste stigli u  Valjevo.

Valjevo se nalazi na raskrsnici puteva i do njega se lako može doći iz svih pravaca i iz svih zemalja u okruženju: autobusom,  vozom, kolima, motorom, biciklom, fijakerom, peške ... a kada za putnički avio saobraćaj bude osposobljen aerodrom u Divcima avionom ćete sletati na samo desetak kilometara od centra grada.

Ako ste u nameri da do Valjeva dođete železnicom, Valjevo je jedna od važnih stanica na pruzi koja od Bara, velike luke u Crnoj Gori, vodi ka Beogradu, do kog se opet može stići drugim prugama: iz Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske, Makedonije ...

Što se drumskog saobraćaja tiče do Valjeva možete stići različitim putnim pravcima








Kada ste stigli do Valjeva, tu Vam je sve na dohvat ruke (mapa Valjeva). Autobuska stanica je na nepunih 500 metara od najstrožeg centra grada, dok se železnčka stanica nalazi na priferiji grada i do centra Vam treba manje od pola sata lagane šetnje, ali ako ste umorni od puta na raspolaganju Vam se nalazi Taxi. A ako dolazite vlastitim vozilom, svi putevi vode ka centru.

Parkovi i izletišta Valjeva

Rečne doline koje se završavaju u valjevskoj kotlini predstavljaju izvanredna mesta za šetnju i rekreaciju u prirodi, a da se ne napusti gradski atar. Gotovo u samom centru grada se nalazi park na Jadru, uređen početkom XX veka od strane Društva za ulepšavanje Valjeva. Njegove zelene površine sada krase skulpture poznate srpske vajarke Vide Jocić. On ujedno predstavlja i početak jednog podu­žeg pešačkog itinerera jer se na njega nastavlja staza koja vodi kroz parkšumu Pećina .

prolazeći pored sportskorekreativnih terena i jedne prirodne pećine sa izvorskom vodom, nastavlja uz brdo i završava na Vidraku, iza spomenika Stjepana Filipovića, gde se nalazi vidikovac - Paviljon sa zadivljujućim pogledom na panoramu grada i okoline. 

Ture po Valjevskom kraju

“Jedna destinacija, četiri priče - Grad Valjevo” je valjevski turistički proizvod - kolaž sastavljen od raznolikih obilazaka kulturno-istorijskih znamenitosti, razgledanja grada, degustacija domaćih vina, pa sve do vožnje čamcima, planinarenja i pešačenja kroz zadivljujuću prirodu...

Ovo su pažljivo skrojeni turistički trenuci namenjeni svima onima koji žele da upoznaju valjevski kraj i otkriju njegove vrednosti.

Preporučujemo da iskoristite ovu jedinstvenu mogućnost da se u potpunosti prepustite odmoru, zabavi i uživanju, jer tim mladih turističkih stručnjaka iz organizacije Travel2Serbia brine o svakom momentu umesto Vas.

Verujemo da ćete se lako odlučiti da budete učesnik jedne od valjevskih turističkih priča! 

Dobrodošli u grad Valjevo, jedan od najstarijih i istorijski najznačajnijih gradova u Srbiji!

Predstavljamo vam specijalno pripremljen paket turističkih usluga koje ćete obožavati. Vodimo vas u živopisan i nesvakidašnji grad u kojem ćete doživeti nezaboravne trenutke radosti.

U našoj prvoj priči pod nazivom “Otkrij Valjevo!”, saznaćete: koje su četiri reke na kojima leži grad Valjevo, kako izgleda najposećeniji muzej u Srbiji, gde su posečeni srpski knezovi Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović, koju gimnaziju je pohađala Desanka Maksimović... O značaju pet valjevskih manastira, poznatim Valjevcima, valjevskom pivu i drugim interesantnim valjevskim stvarima, pričaćemo vam kada se vidimo...

 Prilika za otkrivanje nepoznatog, usvajanje novih znanja, jedinstven odmor i razbibrigu je tu. Mi se nismo setili nijednog razloga zašto je ne biste iskoristili!

Propešačite zadivljujućim predelima kanjona najčistije reke u Srbiji!
Vodimo vas kroz netaknutu prirodnu lepotu od koje zastaje dah!

 “Milina reke Gradac” je tura namenjena ljubiteljima prirode, avanturistima, ekolozima, ljudima koji vole duga pešačenja i povremene prelaske kroz reku...

Spremite se za dobru zabavu! Uživaćete u atraktivnom terenu, prelepom krajoliku i oazi prirode udaljenoj svega nekoliko kilometara od centra Valjeva. Osetićete adrenalinski podsticaj, uživati u dobroj hrani i debeloj hladovini. Oni koji vole reskost planinskih voda neće se ustručavati i da zaplivaju u kristalno bistrom Gradcu.

Zakoračite u bajkovitu svežinu kanjona... Dozvolite sebi da se aktivno odmorite!

Uživajte u celodnevnoj degustaciji vrhunskih valjevskih vina i upoznavanju novih prijatelja!

Na posebno skrojenoj turi kroz živopisne predele valjevskih sela, istinskim ljubiteljima vina približićemo vinsku kulturu ovog kraja i razotkriti neke od tajni uspešnog bavljenja vinogradarstvom.

Posetićemo tri vinarije i degustirati njihova odabrana vina u srcu vinograda, uz zanimljive priče o počecima uzgajanja vinove loze, istoriji vinarija i velikom trudu koji je potrebno uložiti da bi nastala samo jedna boca vina.

Zaljubićete se u valjevska vina, a oduševiće vas interesantni ljudi i veličanstveni panoramski pogledi sa brda na kojima se nalaze vinogradi. 
Započnite svoje prvo istraživanje... ove trenutke vredi iskoristiti!

Ponesite sa sobom energiju za nezaboravno iskustvo u prirodnom raju ranča Orlovo gnezdo i planine Maljen. Vodimo vas na fascinantan adrenalinski teren!!!

Vreme: od jutra do sumraka
Najbolje zbog: bezbroj mogućnosti za razonodu
Akcije: pešačenje uređenim stazama, grupni sportovi na otvorenom, paraglajding, ribolov, sportsko penjanje, streličarstvo, biciklizam, roštiljanje u posebno napravljenim ognjištima, pripremanje kuvane hrane, druženje uz gitaru, kampovanje
Jednom rečju: Nezaboravno!

Nakon izlaska iz Orlovog gnezda, smeštamo se na raskrsnicu mediteranskih, karpatskih i panonskih vetrova - jedinstvenu vazdušnu banju Divčibare! Prijaće vam prenoćište u toplini jedne od planinskih vila, a spokojan san osiguraće izvanredan ukus kuvanog jela iz domaće radinosti.

Novi dan započinjemo jutarnjom kafom, divčibarskim doručkom i upoznavanjem sa dnevnim aktivnostima. Krenućemo najinteresantnijim predelima Divčibara, pronaćićemo najbolja mesta za fotografisanje i posmatranje Srbije “na dlanu”, točiti vodu na nekom od prirodnih izvorišta i doživeti još mnogo toga uzbudljivog.

Spomenici Valjeva

Valjevo je poznato i kao grad spomenika. Duži niz godina na gradskim trgovima i u parkov­ma su dominirale isključivo vajarske predstave komunističkih boraca Drugog svetskog rata, među kojima se, pored skupa bisti narodnih heroja u parku na Jadru naročito ističe Spomenik borcima revolucije (sa likom Stjepana Filipovića) na brdu Vidrak, koji spada među najveće vajarske prikaze cele ljudske figure na svetu.

Poslednje decenije XX veka su na  ulice Valjeva donele i spomen obeležja Valjevaca iz ranijih perioda srpske istorije. U takve spadaju spomenici velikom srpskom državniku iz vremena stvaranja novovekovne srpske države Proti Mateji Nenadoviću, proslavljenom vojvodi iz Prvog svet­skog rata Živojinu Mišiću.

Da Valjevo nije bio samo grad ustanika i ratnika, već i grad koji je darovao nezaboravna imena srpske kulture, svedoče spomenici svetski poznatoj poetesi Desanki Maksimović, ocu srpske pismenosti, Vuku Karadžiću i tvorcu srpske realističke pripovetke Milovanu Glišiću.

Reka Gradac

 

Rečne doline koje se završavaju u valjevskoj kotlini predstavljaju izvanredna mesta za šetnju i rekreaciju u prirodi, a da se ne napusti gradski atar. Gotovo u samom centru grada Valjeva se završava kanjon reke Gradac, jedne od najčistijih reka u Evropi.

Šetnjom kraj ove planinske reke, staništa vidri, stiže se do više uređenih plaža, ali i do nekoliko vodenica čija okolina, uređena u etno stilu, predstavlja prijatno mesta za odmor i rekreaciju, ali i dočarava duh vremena iz kojeg potiču. Za potpuniji doživljaj tu je i veći broj prijatnih kafića prilagođenih ambijentu

Klisura reke Gradac, sa njegovim izvornim pritokama, po izuzetnim odlikama i po stepenu očuvanosti, pripada izuzetnim prirodnim vrednostima Srbije. Nalazi se južno od Valjeva i čini desnu pritoku Kolubare. Bogatstvo klisure, u podzemnim oblicima kraške erozije, je izrazito. Ni u mnogo većim i poznatijim klisurama Srbije nije zabeležen toliki broj pećina. Ima ih gotovo sedamdeset, a još uvek se otkrivaju nove. Neke od tih pećina su impresivnih dimenzija po veličini podzemnih sala i dužini prostiranja (Degurićka pećina).

U pogledu kvaliteta vode, Gradac spada u one reke koje su najvećoj meri očuvane. Sliv ove reke predstavlja takođe stanište većeg broja retkih biljnih i životinjskih vrsta.              

Tešnjar

TEŠNJAR, stara valjevska čaršija

Zahvaljujući dalekovidim urbanističkim potezima načinjenim 1833. i 1855. godine sve ulice u najužem jezgru Valjeva se ukrštaju pod pravim uglom. Naročitu pažnju privlače dve stare trgovačko-zanatske četvrti, čaršije: Tešnjar i ulica Kneza Miloša. U 19. veku Valjevo je bilo jedan od retkih srpskih gradova sa dve čaršije.

Tešnjar je stara, čaršija formirana još u turska vremena i proteže se duž desne obale Kolubare. Šetajući Tešnjarem, prolazeći pored niskih bondručkih građevina, može se osetiti duh orijentalne tržnice i pazariti u nekoj od radionica starih zanatlija: voskara, sarača, grnčara, tkača, kazandžija..., ali i predahnuti u jednom od modernih kafića. A ako Valjevo posetite krajem avgusta sigurno ćete uživati u brojnim sadržajima koji se nude u okviru kulturne manifestacije Tešnjarske večeri. Poslednjih godina, zahvaljujući činjenici da je više filmova i serija snimano u Tešnjaru ova stara valjevska čaršija postaje svojevrsni nacionalni filmski grad.

Proteže se desnom obalom reke, u samom centru naselja, baš preko puta mesta na kome su 1804. godine pogubljene istaknute ustaničke vođe: Ilija Birčanin i Aleksa Nenadović. Glavna ulica širine i do jedva šest metara, stešnjena je između obale i padine brega, prilagođavajući se krivini toka Kolubare. Zbog toga je, smatra se, i ceo kraj dobio ime Tešnjar. Na tom prostoru srpski pisac i dramaturg Joakim Vujić nabraja 1826. godine 100 dućana, da bi se, samo nekoliko godina kasnije, sagradilo još 86 novih lokala. Čaršija je oživela, jer je bila usko vezana za „valjevski panđur”, vrstu sajma održavanog jednom, a kasnije i dva puta godišnje.

Dušu Tešnjaru u 19. veku davali su ulični prodavci, koji su u njemu boravili od ranog jutra, pa sve do prvog mraka. U rano jutro prvo bi nailazili prodavci salepa, koji je prodavan iz kanti, a sipan u cimentu. Salep su najčešće prodavali Makedonci koji su tokom dana prodavali alvu i bozu, a oko podne kiselo mleko. Celo pre podne su u Tešnjaru pekari prodavali zemičke i kifle. Popodne su se pojavljivali „cuker pekari“, koji su na poslužavniku nosili kolače, najčešće prelivene čokoladom. Tek predveče su se na ulici pojavljivale ćevabdžije. A kada padne noć glavna čaršija, Tešnjar, pretvarala se u šetalište. Tu su se momci i devojke upoznavali i uzimali. Ispred kuća se sedelo i razgovaralo.

Danas je Tešnjar jedinstvena gradska celina 19. veka sačuvana u Srbiji. Njegova arhitektura je vrlo skromna i ilustruje ekonomske prilike vremena u kome je nastala. Okosnicu današnjeg sačuvanog jezgra čini dvadesetak kuća građenih u bondručnoj konstrukciji koje su sačuvale svoj prvobitni oblik. Dvorišta su kaldrmisana, uzana, dugačka, sa dosta cveća i drveća. Tešnjar ima i svoje zaleđe pored Kolubare, prema kojoj su okrenute bašte, ekonomske građevine i kapije. Ulične zgrade samo zajedno sa dvorištima i zaleđem predstavljaju jedinstvenu celinu. Od starih zanata u Tešnjaru su danas prisutni: tkački, grnčarski, obućarski, voskarski, trukerski, liciderski, bojadžijski, krojački za narodno odelo i berberski.

Tešnjar je danas sa više desetina ugostiteljskih objekata i omiljeno mesto za izlaske Valjevaca i njihovih gostiju. Najpoznatiji valjevski letnji festival su Tešnjarske večeri. Tešnjarske večeri su međunarodna, kulturna, turističko – privredna manifestacija. Predstavljaju smotru pozorišnog i filmskog stvaralaštva, književnika, izdavača, knjižara, vrhunskih autora u oblasti klasičnog i savremenog muzičkog stvaralaštva i ostvarenja u oblasti likovne umetnosti. Prateći programi predstavljaju turističku i privrednu ponudu grada. Tešnjarske večeri postoje od 1987. godine i održavaju se tradicionalno svake godine u mesecu avgustu.

Становништво

У насељу Ваљево живи 49184 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,7 година (37,8 код мушкараца и 39,6 код жена). У насељу има 21387 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,85.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Географија Ваљева

Ваљево има повољан географски положај који се огледа у близини више важних саобраћајница, као што су Ибарска магистрала, магистрални пут који води ка Јадранском мору, Босни и Херцеговини,Мачви и Војводини, као и пруга Београд-Бар и пруга Ваљево—Лозница у изградњи. Такође, Ваљево се налази на само 100 km од Београда, главног града Србије, а уз град се налази и Аеродром Ваљево са потенцијалом да у будућности услужи цео Колубарски округ.

У Ваљеву се Јабланица и Обница спајају у рекуКолубару. У Колубару се, на територији Ваљева, такође уливају реке Љубостиња и Градац.

У Петници, на 5 km од Ваљева, налазе се отворени базени и терени за мале спортове, као и вештачко језеро на реци Поцибрави — стециште купача и риболоваца.

Ваљевски крај има релативно стабилну, умерено-континенталну климу, са извесним специфичностима, које се манифестују као елементи субхумидне и микротермалне климе.

Средња годишња температура ваздуха у Ваљеву је 11 °C. Најхладнији месец је јануар, са средњом температуром ваздуха од -0,2 °C, а најтоплији, јул са просечном температуром од 21,4 °C. Нејвиша икад забележена температура је била 42,5 °C а најнижа -29,6 °C.

Ваздушни притисак у Ваљеву показује знатну променљивост, са највећом средњом вредношћу уоктобру и јануару, 998,3 милибара и 998,0 милибара, а најмањом у априлу 993,3 милибара. Екстремне средње месечне вредности ваздушног притиска су 1010,3 милибара у јануару и 985,5 милибара у децембру.

Релативна влажност ваздуха у подручју Ваљева, са средњом годишњом вредношћу од 74,6 % указује на умерену влажност ваздуха.

У просеку, Ваљево има укупно 198,9 сунчаних часова годишње, односно 44,8 % потенцијалног осунчавања, са најсунчанијим месецом, јулом (281,8 часова) и најоблачнијим, децембром (68,6 часова).

Падавине у Ваљевском крају имају обележје средњоевропског, подунавског режима годишње расподеле. Средња годишња висина падавина у Ваљеву износи 785,7 mm; најкишовитији месец је јун, са 100,1 mm, а најсувљи фебруар, са 45,9 mm.

Снега у Ваљевском крају просечно има 30,9 дана. У великом делу колубарског и тамнавског слива је средња годишња учестаност дана са снежним покривачем до 40 дана. Просечан први дан са снежним покривачем у Ваљеву је 1. децембар. Просечан последњи дан са снежним покривачем у Ваљеву је 16. март, а на највишим теренима после 1. маја.

Историја Ваљева

На простору данашњег Ваљева су постојала насеља још у млађем каменом добу на шта указују трагови пронађени у Петничкој пећини. Године 1393, када се јавља први спомен имена Ваљево, ово је насеље већ било активно трговачко средиште средњовековне Србије у које су долазили трговци из Дубровника. Процват Ваљева, као и процват аутономне Србије, заустављен је 1459. године када је средњовековна српска држава пала под власт Османског царства. До средине 16. века у Ваљеву је већина становништва била хришћанске вере, док су у другој половини 16. века велика већина били муслимани. После избијања Првог српског устанка, Ваљево је било међу првим градовима који су ослобођени. Тада, после скоро три и по века, оно поново постаје српски град у аутономној српској држави, али сталне борбе за очување независности и слабо развијена трговачко занатска пракса међу српским становништвом онемогућили су бржи развој овога града. После пропасти устанка Ваљевом су опет завладали Турци, али убрзо, по избијању Другог српског устанка, Срби враћају Ваљево у свој посед. Тада је број муслимана у граду почео значајно да опада, тако је забележено да је 1826. године у самом Ваљеву било око 150 хришћанских и само 30 муслиманских кућа. Године 1855. израђен је план развоја модерног Ваљева у коме се улице секу под правим углом. Он је рађен са перспективама дугорочног развоја града и зато оне улице које су тада предвиђене и данас постоје представљајући најуже градско језгро данашњег Ваљева. У 20. веку град се убрзано развија. Тада Ваљево постаје важан индустријски, али и културни центар. Током Првог светског рата у непосредној околини Ваљева је вођена Колубарска битка, а сам град се претворио у једну велику болницу у којој су лежали рањеници као и оболели од велике епидемије тифуса. Огромна разарања град је доживео и у Другом светском рату. Ваљево јеослободила НОВЈ 18. септембра 1944.

1999. га је у више наврата бомбардовала НАТО авијација током бомбардовања СРЈ.

Valjevo

 Ваљево је град у Србији, седиште Колубарског управног округа. Налази се у Западној Србији, уКолубарском округу, на непуних 100 километара југозападно од Београда. Градско језгро смештено је у котлини кроз коју протиче река Колубара. Ваљево спада међу већа и развијенија насеља у Србији. Према попису из 2011. године, град Ваљево има 59.073 становника, а цела општина Ваљево има 90.312. Налази се на просечној надморској висини од 185 метара.

Током историје српског народа Ваљевци су често имали истакнуту улогу у покретима за национално ослобођење, али, поред војсковођа и народних вођа, знатан је и број значајнихкњижевника, уметника и научника пореклом из Ваљева. Истовремено, овај град се сврстава и међу најстарија градска насеља Србије. Име Ваљево се по први пут среће у једном документу сачуваном у Хисторијском архиву у Дубровнику, а датираном на 1393. годину. Од тада насеље има шест стотина година потврђеног континуираног постојања. Током векова је град доживљавао успоне и падове у његовом историјском развоју. У прошлим временима, пролазећи кроз ове крајеве различити путописци су Ваљево називали, градом, варошју, касабом, па и селом. Наравно, реч је о стању које су они у тренутку свог проласка кроз ваљевску котлину затицали на терену, као и одредницама заснованим на искуству стеченом у културама из којих су поникли, али, у многим случајевима, може бити и реч о терминологији која се током времена мењала, означавајући у одређеном периоду један, а касније други појам.